JEVREJSKA ZAJEDNICA

Učenje

Bog je stvoritelj svega što postoji, on je bestelesan i poštovan kao apsolutni vladar sveta. Prvih par knjiga hebrejske biblije su upućena na Mojsija od strane Boga. Neće biti promenjene, ni proširene u budućnosti. Bog je komunicirao sa jevrejskim narodom preko proroka. Bog prati ljudske aktivnosti; nagrađuje dobra dela i kažnjava zlo.

Hrišćani, takođe, baziraju veliki deo njihove vere na hebrejskim rukopisima, kao i Jevreji, ipak, postoje i velike razlike među verovanjima: Jevreji generalno smatraju da su rad i ponašanje od primarnog značaja; vera proizilazi iz rada. Ovo se sukobljava sa konzervativnim hrišćanima po kojima je vera od primarnog značaja, a delovanje treba da bude od sekundarnog.

Jevrejsko verovanje ne prihvata hrišćanski koncept prvobitnog greha (verovanje da su svi ljudi nasledili Adamov i Evin greh kada su prekršili instrukcije koje im je dao Bog u rajskom vrtu).

Judaizam zastupa dobrotu sveta i njegovih ljudi kao božjih stvorenja. Vernici mogu da posvete svoj život i da se približe Bogu ispunjavajući potpuni micvot (bozje zapovesti). Ni jedan spasitelj nije potreban, ni dostupan kao posrednik.

Verovanja o Isusu, variraju. Neki ga smatraju za velikog moralnog učitelja. Drugi ga vide kao lažnog proroka ili hrišćanskog idola. Neke sekte judaizma neće čak ni da izgovore njegovo ime, prema zabrani izgovaranja idolovog imena.

Jevreji se često nazivaju izabranim narodom. To nikako ne znači da se oni smatraju superiornim nad drugim grupama. Biblijski stihovi, kao što je Izlazak 19:5, jednostavno podrazumevaju da je Bog izabrao Izrael da primi i prouči Toru, da poštuje jedino Boga, da se odmara subotom i da slavi praznike. Jevreji nisu izabrani da budu bolji od ostalih, jednostavno su izabrani da imaju veću odgovornost i teže kazne ukoliko pogreše.

613 zapovesti iz Knjige Levitske u i drugim knjigama regulišu sve aspekte jevrejskog života. Deset naredbi, kao što je opisano u knjizi »Izlazak« 20:1-17 i Zakoni ponovljeni 5:6-21, forma sinopsisa Zakona.

Mesija, (izabran od strane Boga) će stići u budućnosti i opet skupiti Jevreje u zemlji Izrailja. Tada će uskrsnuti mrtve. Jerusalimski hram, uništen 70. godine n.e, će biti ponovo sagrađen.

Dečaci dobijaju status »bar micva« na njihov 13 rođendan; devojčice ga stiču na njihov 12ti rođendan. To znači da ih od tada smatraju odraslim i lično odgovornim i spremnim da slede jevrejske upute i zakone. Dozvoljeno im je da služe verske obrede; ubrajaju se u minjan (broj od najmanje 10 muškaraca neophodan za čitanje nekih molitvi ); mogu da potpisuju ugovore, mogu da svedoče na verskim sudovima; teoretski, mogu da se venčaju, Talmud takođe preporučuje, 18-24 g, kao najbolje vreme za brak.

Više liberalnih pokreta, uključujući judaizam se razlikuju od ovih verovanja, smatrajući za izvor Tore, koncept direktne nagrade i kazne prema svačijem ponašnju itd.

Sveti spisi

Tanah odgovara jevrejskim tekstovima (koji se često nazivaju Starim hrišćanskim testamentom). Sastavljen je od tri grupe knjiga:
Tora : Postanja, Izlazak, Levitska, Brojevi i Zakoni ponovljeni.
Neviim : Isus Navin, Knjiga o sudijama, Samuil (2), Kraljevi (2), Isaija, Jeremija, Jezekija, Osija, Joil, Amos, Avdija, Jona, Mihej, Naum, Avakum, Sofonija, Agej, Zaharija, Malahija..
Ketuvim , »Pisanja« uključujući i Psalme, (Proverbs), Jov, Pesma nad pesmama, Eklezijasti, Rut, Ester, Propovednika, Daniel, Jezdra, Nemija, Dnevnici (2).
Talmud sadrži priče, zakone, medicinska znanja, debate o moralnim izborima itd. Sastavljen je od materijala koji dolaze, najviše iz dva izvora.
Mišna, 6 »naredbi« sadrži poglavlja, uključujući serije zakona iz hebrejskih rukopisa. Sastavljen je oko 200. g. n.e.
Gemara (jedna vavilonska i jedna palestinska) je enciklopedijskog karaktera. Sadrži komentare od stotine rabina od 200-500. godine, objašnjavajući Mišnu istorijskim, religioznim, pravnim, sociološkim i ostalim materijalima. Često daje mnogo različitih opcija o istoj temi, bez davanja definitivnog odgovora.

Istorija i organizacija

Oko 2000. godine, Bog starih Izraelaca , uspostavio je božansku vezu, sa Avramom i učinio ga patrijarhom mnogih nacija. Izraz »Avramova religija« je proistekao iz njegovog imena. Knjiga Postanja opisuje događaje iz života tri patrijarha: Avrama Isaka i Jakova. Jovan koji je priznat kao četvrti patrijarh od strane hrišćana, nije prihvaćen kod Jevreja. Mojsije je bio sledeći vođa starih Izraelaca. On je vodio njegov narod iz zarobljeništva u Egipat i primio Zakon od Boga. Posle decenije lutanja kroz divljinu, Isus Navin ih je uveo u obećanu zemlju, predvodeći Kanaanite u seriji bitaka.

Prvobitna plemenska organizacija je promenjena u kraljevstvo od strane Samuila. Njihov prvi kralj je bio Saul. Drugi kralj, David, učinio je Jerusalim religijskim i političkim centrom. Treći kralj, Solomon, sagradio je prvi hram.

Podela na severno kraljevstvo Izraela i južno kraljevstvo Jude ju , dogodila se posle smrti Solomona, 922. godine p.n.e. Izrael je pripao Asiriji 722. godine p.n.e; Jud eja je pripala Babiloncima 587. g. p.n.e. Hram je bio uništen. Neki Jevreji su se vratili iz zarobljeništva i počeli da obnavljaju hram 587. g. p.n.e.

Babilonsko prognanstvo je trajalo od 422. do 352. g. p.n.e. Aleksandar Veliki je osvojio ovo područje 332. g. p.n.e. Od oko 300. do 63. g. p.n.e, grčki jezik je postao jezik tržišta, a grčka kultura je imala najveći uticaj na Judejce . 63. g. p.n.e. Rimsko carstvo je preuzelo kontrolu u Palestini.

Četiri velike (i neke manje) religijske sekte su formirane do 1. veka n.e: Basusim, Eseni , Fariseji, Sadukeji. Mnogi su prihvatili dolazak Mesije koji bi oterao rimske osvajače i obnovio nezavisnost. Hrišćanstvo je prvo ustanovljeno kao jevrejska sekta, smeštena u Jerusalimu. Pavle je prekinuo sa ovom tradicijom i raširio religiju i na ne-Jevreje. Mnoge manje pobune su dovele do razaranja Jerusalima i njegovih hramova 70. godine, nove ere. Jevreji hrišćani su bili istrebljeni i rasterani u ovo vreme. Pavle je unapredio i brzo razvio ovaj pokret u hrišćansku religiju. Jevreji su bili rasterani po celom svetu. Njihova religija više nije bila smeštena u Jerusalimu, bilo im je zabranjeno da se tu stacioniraju. Judaizam je postao decentralizovan i prestao je da prikuplja konvertite. Lokalna sinagoga je postala novi centar jevrejskog života, a organizacija je promenjena od centralizovanog sveštenstva do lokalnih propovednika i učitelja koji su razvili Rabinski judaizam«.

U periodu od razaranja hrama, pa ubuduće, došlo je do teških progona hrišćana kroz Evropu i Rusiju. Mnoge neosnovane priče koje su raspredane, optužujući Jevreje za ritualna ubistva, uništavanje katoličkih hramova i snošenje odgovornosti za egzekuciju Hrista. Nedokazana govorkanja nastavila su da se prepričavaju do danas. 1930ih i 1940ih, Adolf Hitler i nemačka naci-partija nastavila je vekovni anti-semitizam i njihova psihotična verovanja u rasnu čistoću. Oni su organizovali holokaust, pokušaj istrebljenja Jevreja u Evropi. Oko 6 miliona je ubijeno u jednom od svetskih najvećih primera verske i rasne netolerancije.

Cionisticki pokret sa svim jevrejskim tradicijama je bio odgovor na vekove hrišćanskih progona. Njihov inicijalni cilj je bio stvaranje jevrejske domovine u Palestini. Statut Izraela je formiran 18. maja 1948.

Postoji još oko 18 miliona Jevreja u svetu. Oni su uglavnom koncentrisani u Severnoj Americi (oko 7 miliona) i Izraelu (oko 4,5 miliona).

Lokalna sinagoga je vođena od strane kongregacije i rabina koga takođe oni biraju. Rabin je učitelj koji je dobro obrazovan o jevrejskom zakonu i tradiciji. Svaki odrastao muškarac sa zadovoljavajućim znanjem može da obavlja verske službe. U reformističkim i nekim konzervativnim verskim kongregacijama, žena takođe može da vodi službu. To se često dešava u onim jevrejskim zajednicama, koji nemaju rabina. Glavni rabini u Francuskoj i Velikoj Britaniji imaju autoritet samo po dogovoru, nad onima koji to prihvate. Dva glavna rabina u Izraelu imaju civilni autoritet u sferama porodičnog zakona.

Običaji i praznici

Poštovanje subote, Šabat-a, kao dana odmora, koji počinje u petak kada zađe sunce. Stroga disciplina, prema zakonu koji upravlja svim područjima života. Odgovarajuća služba Jevrejskih muškaraca u Sinagogi. Proslavljanje godišnjih praznika, uključujući Prelazak ili Pesah, koji se održava svakog proleća da pozove je na oslobađanje iz zarobljeništva u Egiptu oko 1300. g. p.n.e. Ritualni Seder obrok, vece uoci Pesaha koji se jede u svakom jevrejskom domu. Šest različitih jela se servira na seder tanjir po redu kojem se i jede.

Roš Hašana je jevrejska nova godina i godišnjica je završavanja stvaranja sveta pre oko 5760. g. Održava se u jesen. Deset dana od Roš Hašana do Jom kipura, Dana pomirenja, su dani posta i kajanja. Sukot ili Praznik senica, osmodnevni praznik berbe; vreme Dana zahvalnosti. Hanuka ili Praznik svetlosti je osmodnevni praznik posvećenosti. Podseća na rat sa Makabejcima zbog verske slobode. Slavi se u decembru. Purim, Praznik čuda, podseća na poraz kraljice Ester u nameri da istrebi sve persijske Jevreje, oko 400. godine. Šavout, Praznik sedmica, podseća na božije Otkrovenje Tore jevrejskom narodu. Održava se u kasnom maju ili ranom junu. Pravila računanja Roš Hašana i Pesaha su dostupna online
http://quasar.as.utexas.edu/Billinfo/ReligiousCalendars.html
.

Izvor:
http://www.meta-religion.com/World_Religions/Judaism/judaism.htm