EVANGELIČKA HRIŠĆANSKA CRKVA

Bog i njegova reč

Jedini istinski Bog je Trojedini Bog, prikazan u Svetom pismu kao Otac, Sin i Sveti Duh. Postoji samo jedna Božanska Suština, no postoje tri večne Osobe u toj suštini. Učenje o Svetoj Trojici je duboka tajna koju mi ne možemo u potpunosti da razumemo, ali ga mi prihvatamo u pokornoj veri jer se ono jasno podučava u Svetom Pismu. Zbog toga «mi služimo jednom Bogu u trima Osobama i trima Osobama u jednom Bogu», kao što i propovedamo u Simvolu vere. Iako mnogi širom sveta tvrde da slede i poštuju «vrhovno biće», samo oni koji veruju u Svetu Trojicu – Oca, Sina i Svetog Duha – mogu biti spašeni.

Bog se prikazao čovečanstvu ne samo putem stvaranja sveta i ljudske svesti, već isto tako, i posebno, putem Svetog Pisma - Njegove pisane Reči. Istinski put spasenja je otkriven samo kroz Božiju Reč, i bilo kakvo propovedanje puta otkrivenja drugim sredstvima mora biti odbačeno. Osnovna namena Svetog Pisma je da nam predstavi da je Isus Hristos naš jedini Spasitelj.

Kanonske knjige Starog i Novog Zaveta su, u njihovom izvornom obliku, napisali proroci, apostoli i evanđelisti, i dar su Božije inspiracije. Sveto Pismo je bezgrešno u svemu što poučava, uključujući i pitanja geografije, nauke i istorije, i ono je jedino nepogrešivo pravilo i zakon hrišćanskog učenja i prakse. Sveto Pismo ne samo da sadrži Božiju Reč (što znači da neka od njegovih učenja jesu autentična Božija Reč, a neka nisu), već je Ono u svojoj celini sama Božija Reč.

Spoznaja i ispovedanje istine

Moguće je, u isto vreme, znati istinu Božije Reči i ispovedati je, a Bog od nas zahteva oboje. Zauzimanje stava o Božijoj Reči po pitanjima učenja, nakon temeljnog izučavanja Svetog Pisma, nije akt ljudske gordosti već pokoravanje Božijem autoritetu.

Hristova ličnost i naše opravdanje

Kako bi spasio posrnulo čovečanstvo, Bog Otac je poslao na svet Njegovog jedinorodnog Sina, Isusa Hrista. U vreme Starog Zaveta, Bog je obećao da će poslati Spasitelja koji će uništiti Satanine moći nad ljudskom vrstom, i ovo obećanje je ispunjeno kroz otelovljenje Druge Osobe Trojice. Isus Hristos je istinski Bog i istinski čovek u jednoj Osobi, začet od Svetog Duha i rođen od Device Marije, i on je jedini Spasitelj sveta od greha, smrti i đavola. Pošto je Hristos bio istinski Bog, mogao je da nas sve spasi Svojom božanskom moći; pošto je bio istinski čovek, mogao je da bude naš zastupnik pred Zakonom Božijim. Hristos je bio iskušavan u svim stvarima kao i mi, ali je bio u svakom pogledu bezgrešan.

Svojim savršenim životom, nedužnim stradanjem i smrću, Isus je iskupio čitav svet. Bog je, na taj način, pripodobio svet Sebi, i vaskrsenjem Svoga Sina proglasio ga pravednim u Hristu. Ova objava sveopšte pravednosti je često nazivana «objektivno opravdanje». Ovo opravdanje je lična blagodet pojedinca, a on je lično određen od Boga da bude pravedan u Hristu kada pristupa veri u Njega kao Spasitelja. Ovo se često naziva «subjektivno opravdanje». Ako se objektivna istina Hristovog pokajanja ne doživi lično u veri, onda nema spasenja za pojedinca. Odbacujemo kao nebiblijsko bilo koje učenje da ljudi mogu biti spaseni osim u veri u Isusa Hrista.

Sredstva milosrđa

Bog je ustanovio izvesna Sredstva Milosrđa putem kojih On objavljuje i daruje oproštaj od grehova i blagosilja život i spasenje; kroz njih Sveti Duh daruje veru grešnicima kako bi mogli da prime te blagoslove. Ta Sredstva Milosrđa su Njegova Reč Jevanđelja, koja nam nudi slobodno spasenje kroz veru u Hrista; Sveto Krštenje, koje je opisano u Svetom Pismu kao «preporodno kupanje i obnova Svetog Duha», kao i Večera Gospodnja, u kojoj su istinsko telo i krv Hrista podeljeni pričesnicima. Reč Božija je povezana sa zemaljskim elementima koji čine Sveto Krštenje i Večeru Gospodnju delotvornim sredstvima putem kojih se oproštaj, život i spasenje iskreno nude onima koji prihvate te Svete tajne. Jevađelje Isusa Hrista u pisanom, govornom i svetotajinskom vidu, može da ostvari sve ovo jer je ono moć samog Boga.

Sveto Krštenje ima moć da donese novi život vere u srca grešnika. Ovo ponovno preporodno kupanje «u vodi kroz Reč» je namenjeno svim ljudima, pošto su svi – uključujući i novorođenčad i decu – pripadnici grešne ljudske vrste i imaju potrebu za Božijom milošću i oproštajem. Isus je takođe propovedao da «svi narodi» budu kršteni. Ispovedanje greha i Oproštaj su povratak Krštenju i njegova obnova. Sveti Oproštaj, Sredstvo Milosrđa, je izjava praštanja pokajnicima u ime Hrista i Njegove zapovesti. To nije samo želja da se greh zaboravi, već moćno darivanje oproštaja. U skladu sa Božijom Rečju i ustanovom, Njegovo telo i krv su istinski prisutni, podeljeni i primljeni tokom Večere Gospodnje, u obliku hleba i vina. Ova Večera je namenjena hrišćanima koji poznaju Božiju Reč i pokoravaju se njenom učenju, koji su sposobni da preispitaju sebe na osnovu te Reči, i koji su okajali svoje grehe, pa oproštaj traže samo od Hrista. Telo i krv Hristova su ponuđeni i primljeni ovom Svetom Tajnom za oproštaj dugova i za osnaživanje vere. Oproštaj grehova koji je Bog ponudio Sredstvima Milosrđa može biti odbijen od strane neverujućeg srca, ali je primljen za spasenje od svih koji veruju u Hrista.

Preobraćenje, dobra dela i molitva

Preobraćenje ličnosti u veru u Hrista u potpunosti je delo Svetog Duha koje se sprovodi putem Jevanđelja. Zbog prvobitnog greha nepreporođena duša ne sarađuje, niti može da sarađuje u sopstvenom preobraćenju iz duhovne smrti i neverovanja u duhovni život i veru u Hrista.

Dobra dela su nužni plodovi vere u životu hrišćanina i ona dolaze iz obnovljenog srca zahvalnog Bogu zbog Njegove milosti i ljubavi. Iako nema ljudske saradnje u pogledu njegovog preobraćenja i iskupljenja, ona postoji u delu preporođenog hrišćanina, u njegovom ili njenom posvećenom životu. Dobra dela ne donose nečije spasenje niti mu doprinose, ali ona prirodno proističu iz žive vere koja je prisutna u srcima onih koji su već spaseni samom Božijom milošću.

Izbor Božije milosti

Oni koji su, u ovom životu, pozvani od Jevanđelja, prosvećeni, posvećeni i sačuvani u pravoj veri, izabrani su od večnosti u skladu sa Božijom nemerljivom ljubavlju prema ovom usvajanju kao Njegove dece, kao i u Hristu “pre stvaranja sveta” da budu naslednici večnog života. Zato hrišćani mogu i moraju biti sigurni u svoje spasenje, pošto je Božije obećanje nepokolebljivo i Njegov milostiv izbor za spasenje čvrsto stoji. Odbacujemo učenje po kome postoji večni izbor prokletstva (dvostruko predodređenje) i po kome ponuda spasenja koju Bog nudi Jevanđeljem nije iskreno namenjena svim ljudima. U veri prihvatamo učenje Svetog Pisma da su oni koji su spaseni – spaseni milošću samog Boga, a da su oni koji su izgubljeni – izgubljeni zbog sopstvene nevere i tvrdoće srca.

Crkva i služba

Postoji jedna sveta Hrišćanska Crkva koja se sastoji od svih koji iskreno veruju u Hrista kao Spasioca i Gospoda. Ta Crkva je u svojoj suštini nevidljiva za naše oči, pošto niko ne može suditi o iskrenosti tuđeg srca, ali je poznata Bogu. Verujemo da se Crkva nalazi svuda gde se poštuju Božija Reč i Svete Tajne. Crkva Isusa Hrista ne može biti poistovećena sa bilo kojom zasebnom denominacijom ili crkvenim telom, niti s ukupnim zbirom svih hrišćanskih denominacija i crkvenih tela. Božija je volja da se hrišćani moraju okupiti radi uzajamnog uzdizanja posredstvom Reči i Svetih Tajni, te da moraju skupa raditi kako bi podstakli širenje Božijih čistih Sredstava Milosti širom sveta.

Sudnji dan

U vreme telesne smrti duša vernika ide u raj, a duša nevernika u pakao. Sudnjeg Dana Hristos će se vidljivo vratiti u svet i vaskrsnuti tela svih mrtvih, vernika i nevernika, kada će se njihova tela i duše ponovo ujediniti. Vernici će ući u večni život na “novom nebu i novoj zemlji", ali nevernici će biti zauvek bačeni u “plameno jezero upaljenog sumpora."

Crkvena zajednica

Sveto Pismo zahteva da crkvena zajednica mora biti prepoznata i ustanovljena gde god ima zajedničkog ispovedanja i posvećenosti čistim Znamenjima Crkve, Reči Božijoj i Svetim Tajnama. Isus Hristos je Glava Crkve i On vlada i podučava Svojom Rečju, a odstupanje od učenja Božije Reči ne može biti dopušteno u Crkvi.

Luteranska veroispovest

Kao pravoverni, veroispovedni Luterani, mi prihvatamo kao svoje temeljno ispovedanje vere Simboličke knjige Evangeličke luteranske crkve koje sadrže Knjiga saglasnosti iz 1580. godine, tj. Apostolski, Nikejski i Atanasijevski Simvol vere; Augsburšku veroispovest i njeno Opravdanje; propozicije iz Smalkalda (uključujući Raspravu o Autoritetu i Primatu Pape); Luterov Mali i Veliki Katehizis i Knjiga saglasnosti (Sažetak i Čvrsta deklaracija). Prihvatamo ove Veroispovesti, ne utoliko, nego baš zato što su u skladu sa Svetim Pismom, i verujemo da su one ispravno izlaganje učenja Božije Reči. Odanost tim Veroispovestima, izvedena iz Svetog Pisma, nalazi se u poštovanju opomene Svetog Petra: "Uvek budite spremni da odgovorite svakome ko vas pita da mu obrazložite nadu koju imate".

Izvor: http://www.angelfire.com/ny4/djw/lutheranheritage.html