VERA ZNANJE MIR

Osamnaest godina Beogradske otvorene škole -

RELIGIJE I IDENTITETI PRED IZAZOVIMA (POST)MODERNOG DRUŠTVA

Panel diskusija u okviru programa Suočavanje s budućnošću

Beograd, 14. jun 2011. godine

Koji je značaj vere i religije u savremenom društvu? Šta se dešava sa tradicionalnim identitetima koji su od davnina bili ključno vezivno tkivo ljudskih zajednica i društava? Opstaju li u današnjem, globalno povezanom i kao nikada u istoriji dinamičnom društvu tradicionalna verovanja, na njima zasnovani sistemi vrednosti, obrasci društvenog grupisanja i ponašanja? Kako se verske i identitetski zasnovane zajednice suočavaju sa iskušenjima današnjice? Postoje li iskustva iz njihovog nekadašnjeg suočavanja sa modernom epohom, koja im mogu pomoći u suočavanju sa sadašnjom – postmodernom?

Beogradska otvorena škola želi da, povodom obeležavanja svog punoletstva, raspravama u okviru programa Suočavanje s budućnošću i novim akademskim programom Studije budućnosti, pokrene neka od pitanja i otvori dijalog o budućnosti.

Centar za istraživanja religije (CIRel) Beogradske otvorene škole poziva Vas na petu panel diskusiju

„Religije i identiteti pred izazovima (post)modernog društva“

koja će biti održana u sredu, 22. juna 2011. godine sa početkom u 13 časova u prostorijama Beogradske otvorene škole (Palata Beograd, Masarikova 5, 16. sprat)

Diskusiju će otvoriti:

- Protojerej-stavrofor dr Vladimir Vukašinović, Pravoslavni bogoslovski fakultet, Univerzitet u Beogradu;

- Msgr. dr Andrija Kopilović, Teološko-katehetski institut Subotičke biskupije;

- Rabin Isak Asijel, Jevrejska zajednica;

- Mr Iva Nenić, Fakultet muzičke umetnosti, Univerzitet umetnosti u Beogradu.

Obeležavanje punoletstva Beogradske otvorene škole obuhvata: pet rasprava u okviru programa Suočavanje s budućnošću, novi akademskim program Studije budućnosti, Svečanu akademiju, izradu Zbornika i druge aktivnosti.

--------------------------------------------------------------------------------

Na konferenciji „Građansko društvo i verske zajednice za osnaživanje položaja etničkih manjina“, koju je, uz podršku Evropske unije organizovao Centar za istraživanja religije Beogradske otvorene škole u partnerstvu sa Teološko katehetskim institutom Subotičke biskupije, održanoj u Subotici od 22. do 25. marta 2011. godine, okupljeni predstavnici organizacija građanskog društva, verskih i etničkih zajednica, lokalnih vlasti, novinara, univerzitetskih profesora i učitelja, doneli su Subotičku deklaraciju.

Portal VERA ZNANJE MIR teži promociji ljudskih prava, koja uključuju verska prava, skretanju pažnje javnosti na rad crkava i verskih zajednica, naročito u oblastima koje direkno obezbeđuju poštovanje i ostvarivanje ljudskih prava, kao što su obrazovanje, zdravstvo, socijalno osiguranje i staranje, manjinskih prava sa ciljem ostvarivanja pune jednakosti etničkih i verskih manjina, kao i njihovog ravnopravnog učešća u društvenom životu.

Portal VERA ZNANJE MIR na taj način doprinosi ostvarivanju misije Centra za istraživanja religije Beogradske otvorene škole, a to je istraživanje i obrazovanje o ulozi religije u savremenom društvu i osnaživanje partnerstva građanskog društva, verskih zajednica i javnih vlasti radi jačanja verske tolerancije i ljudskih prava.

***

ZNAČENJE TOLERANCIJE

Tolerancija je poštovanje, prihvatanje i uvažavanje bogatstva razločitosti u našim svetskim kulturama, naša forma izražavanja i način da budemo ljudi. Ona je zasnovana na znanju, otvorenosti, komunikaciji i slobodi mišljenja, savesti i uverenju. Tolerancija je harmonija u različitostima. To nije samo moralna dužnost, to je takođe i politički i pravni zahtev. Tolerancija, vrlina koja mir može učiniti mogućim, doprinosi menjanju kulture rata u kulturu mira.

Tolerancija nije ustupak, snishodljivost ili povlađivanje. Tolerancija je, iznad svega, aktivan stav podstaknut priznanjem univerzalnih ljudskih prava i osnovnih sloboda drugih. Ni u kakvim okolnostima ne može se koristiti da opravda narušavanje ovih osnovnih vrednosti. Toleranciju treba da primenjuju pojedinci, grupe i države.

Tolerancija je odgovornost koja podržava ljudska prava, pluralizam (uključujući kulturni pluralizam), demokratiju i vladavinu prava. Ona uključuje odbacivanje dogmatizma i apsolutizma i potvrđuje standarde postavljene u međunarodnim instrumentima ljudskih prava.

Dosledno sa poštovanjem ljudskih prava, biti tolerantan ne znači tolerisati društvenu nepravdu ili napuštanje ili slabljenje svojih uverenja. To znači da je neko slobodan da se pridržava sopstvenih uverenja i prihvatati da se drugi pridržavaju svojih. To znači prihvatanje činjenice da ljudska bića, prirodno različita u svojim nastupima, situacijama, govoru, ponašanju i vrednostima, imaju pravo da žive u miru i da budu kakvi jesu. To takođe znači da nečija viđenja ne smeju biti nametana drugima.

(Deklaracija o principima tolerancije proglašena je i potpisana 16. novembra 1995. Deklaraciju su potpisale države članice Organizacije za obrazovanje, nauku i kulturu Ujedinjenih nacija (UNESCO) na dvadeset osmoj sednici Opšte konferencije u Parizu.)